all you need is love

Prijem i.. :odjava:

2006-07-13T12:49:00.000+02:00

Odjavljujem se do 5og avgusta. U suibotu idem u Germany, a s obzirom na to da ne postujem savkoga dana, sumnjam da cu postovati do subote (kada, u 7 ujutru polecem avionom do BG-a, pa od BG-a za... DRUGI PO REDU NAJVECI AERODROM NA SVIJETU-----> FRANKFURT!).
Sta mi se zanimljivo desilo ovijeh dana?:) Well...
U Kolasinu je bilo izvan svih ocekivanja, zaista je bilo dobro. Zezali smo se, malo sam svirala gitaru, proslavila rodjendan (boljem poklonu* se nisam mogla nadati), bilo je tu i epizode Boro vol. 1 i Boro vol. 2, Tupson nas je qlirao ove godine (!? a prosle god smo mu bili idoli), Nemanja se udebljao, Rados, Miko i Zeljko rade po citav dan, piju, "pusu, prolaznike gledu", Pero je jos uvijek onako mali... I onda zaista znamo da se staro drustvo izmijenilo, da smo se mi izmijenili a da Kolasin uvijek ostaje isti, pa se mi onako izmijenjeni ne uklapamo AT ALL.
*taj poklon je bio------>>> PRIMILI SU ME ZA SLOVENIJU!!! To znaju mnogi koji citaju ovaj blog (thnx again za lijepe zelje za rodjendan:*) I u septembru idem!! Ustvari, krecem 30. ili 31. avg. avionom PG- Ljubljana sa caletom jer on mora da ode tamo na roditeljski sastanak. Sada NECU da pisem o svim dilemama vezano za put, niti o tome koje su lose stvari odlaska, jer onda updam u depresiju.. Pricacu o prednostima:)
1. diploma iz te srednje skole vazi svuda u svijetu, radi se po IB sistemu (3 obavezna, 3 izborna predmeta, ocjene po procentima), ucionice su maximalno moderno opremljene, dom u kome sam smjestena je dobro opremljen, ima veliku biblioteku i ucionice, svoju fintes salu... Svasta... Imamo domacicu koja brine o nama u tom domu, profesori su sjajni i maximalno ljubazni i imaju prijateljski odnos sa djacima.. A tamo cu imati svoju posebnu kreditnu karticu (jeeee! jes! jeeee!) sa kojom cu moci da kupujem, moci cu da je koristim i u Baru da ne nosam pare bzv:):), gledala sam na netu kakvi sve soping centri postoje u Mariboru i odusevljena sam!!!! Ima da uzivam... Svoj covjek sa 16 godina.. Organizovano je puno vannastavnih aktivnosti, postoji dramski studio na engleskom (putovali su u London na festival!!) za koji postoji audicija, i ucestvuju cak i stariji, ozbiljni glumci, i bas ozbiljno rade! Ne znam... Sad kad se koncentrisem samo na pozitivne strane --- BLAGO MENIIII!!!
Eto toliko, javljamo se Ana i ja sa dozivljajima iz D, svaka na svom blogu, cim prije stignemo!:)
luv ya... dooooooo... 5? ili kad se vec nakanim da napisem post:):)

Kolasin

2006-07-02T18:02:00.000+02:00

Sutra idem u Kolasin. Neeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!!!! Mislim, prosle godine mi je zaista bilo fenomenalno, uzivali smo, imali smo toliko fora&fazona (dovoljno da ih se prisjecamo tokom citave godine), upoznala sam mnogo ljudi: Milana a.k.a. Tupsona, onda... Dobro, svakako je bilo dovoljno sto sam upoznala Tupsona:) Ali, ove godine je drugacije... Jes` da idemo ja, Masa, Nadja, mama, strina, Milos i Vlado (moja braca od strica, a ujedno i ljudi s kojima se najvise zezam) i da Milos nosi gitaru i CD player i da necemo raditi BUKVALNO nista nedelju dana, da cemo se izlezavati po dvoristu, setati sumom, ici na brdo da prostiremo krpare i lezimo filozofirajuci o smislu Zivota, Vaseljene i Svega Ostalog, da cemo piti kafu po citav dan... Ali, rekoh... Ove godine je drugacije. Imam bar 3 (TRI!!!) jaka razloga zbog kojih mi se ne ide:
(1) Blazo!!!
(2) Rodjendan!!!
(3) Slovenija!!!
Pojasnicu: (1) Blazo je u BG-u, i bukvlano kad on dodje- ja idem i vidjecemo se tek 9. jula kad se vratim, i to samo na kratko jer idem odmah 15. jula u Njemacku... Onda se vracam tek 5. avgusta pa idem u Petnicu 17... Znaci, pomirimo se, ne zajebem ovog puta a veza mi je osudjena na propast! Nije fer. (2) Ne zelim da proslavim rodjendan u Kolasinu. Majka mi je obecala da cemo poci negdje na rucak ili u kafic i da cemo svirati i pjevati uvece... Ali ja `ocu Anu i Tijanu i `ocu tortu!!:) (3) Taman dok sam u Kolasinu, stici ce mi preko poste rezultat intervjua za stipendiju za Sloveniju. Ako sam primljena, moracu odmah da pocnem sa pripremama za vizu a to ne mogu u Kolasinu!!! A ako nisam primljena, moram da se vratim kuci da se tjesim sa drugaricama;)
Moju najmladju sestru je uhvatilo da cita po citav dan teletext na MBC-u (najseljackija TV u CG) i posto ona odlicno pamti po citav dan prica bajate viceve i glupe recepte. Dodje mi da je udavim! Kad je vidim da cita teletext automatski joj otimam daljinski iz ruke:)
A moja mladja sestra me stalno nesto smara kao da mi je starije. Te ajde ono, ne nemoj ovo, te ajde tamo, ajde ovamo, nemoj ovako nego tako...:) A dobro, nije ona losa (CITA BLOG PA MORAM DA SE TISKAM)
Dakle... Odoh da lupam glavom o zid (posto nema sanse da izbjegnem Kolasin).. Ili da posaljem poruku Blazu? Nedostaje mi... Nismo se od juce culi:)
Kissim vas, a postovacu kad se vratim iz Kolasina:( Mozda cu biti na komentarima, ako odem tamo u net caffe
:***

Kako je vruce

2006-06-29T09:42:00.000+02:00

Ova vrucina postaje zaista nepodnosljiva. Gusim se, umireeeeeeeem... Ne sjecam se ljeta koje je blo ovako toplo. Ja se BUDIM potpuno mokra... Uzas!:)
Bila sam u utorak na intervjuu i javice mi rezultate sledece nedelje (u utorak, najvjerovatnije, jer ce postu sa obavjestenjima poslati u petak, pa racunam da za toliko treba da stigne). Imam jako pozitivan osjecaj, intervju je odlicno prosao, bila sam veoma vesela i optimisticna kad sam izasla. Zena sa kojom sam imala razgovor bila je vrlo ljubazna i dugo smo pricale. Ako prodjem, ima da vas udavim pricom o savrsenosti te skole i o tome kako jedva cekam da odem:)
Opet nemam nista da kazem. Ocigledno nemam inspiraciju po ovakvoj vrucini.
Toliko od mene (za sada).

Post bez ikakvog znacaja

2006-06-21T11:56:00.000+02:00

Naravno, u mom stilu, necete danas citati nista cemu bi se mogao dati naslov Beogradu vol. 2 Ako vas nesto vise zanima o tom putovanju citajte ovdje. Pretpostavljam da bih ja isto napisala. Mada je i tu uglavnom pisano o Jocu:):)
Hm... These days I feel good.. I knew that I would:) U nedelju sam prvi put otisla na plazu sa familijom mog stirca i bilo mi je extra. Voda jeste prohladna ali kad udjes i naviknes se... Bas je dobro. Juce sam bila na lazi sa jednom drugaricom, jutros sa Anom (to je kondicioni tening pred Germany:)) i popodne cu (tj.sad) ici na Kraljicinu sa porodicom (produzenom- vjerovatno ce ici i strikova porodica)
Procitala sam knjigu Drustvo drugih (The Society of the Others) a sada citam Dnevnik srpske domacice. To se zagrijavam nekim lakim stivom za Tihog Dona koji mi je za lektiru.
Boze kako smaram. Uopste nemam inspiraciju.
Napisacu nesto zanimljivo kad se vratim sa plaze danas:) MOZDA

... busy women...:) ili Belgrade vol. 1

2006-06-15T16:15:00.000+02:00

Necu da usporim! Zivot mi ide jako brzo, vez sam otpisala klasicno ljentje ljencarenje... And I feel good about it! U ponedeljak sam posla u BG da podnesem zahtjev za vizu (dolje citajte vise o tome:D) a u utorak oko ponoci sam bila u svom stanu i krenula da se kupam. Filipe, izvini MILION puta sto se nisam javila. Imam dva razloga. Prvi, zaboravila sam da upisem tvoj broj na 063 karticu. Drugi, nisam zaista imala vremena. 27. treba da idem na intervju za stipendiju u PG. Ako prodjem, idem da se skolujem u SLO dvije godine. Drzim sebi palceve:) Po citav dan sam na glumi, pripremamo prezentaciju za sutra. To me vise zaista samara. Posao glumca je izuzetno tezak i zahtijeva odlicno pamcenje. I rad, rad i samo rad. I ogromnu fiizcku spremnost.
Dakle... Beograd... Ana i ja smo stigle na Surcin u 10 ujutru. Cekao nas je najveci kralj Joco (moj neki dalji tetak). Covjek je lik... Ima oko 50 godina, zivi u jednom preslatkom stancicu koji je izuzetno moderno sredjen. Duhovit je, zgodan i pun nekih prica... On je covjek za koga se moze reci da je zaista prozivio zivot. Imao je dva braka, ima troje djece, putovao je svuda, i sada uziva.. Mene i Anu je najvise fascinirao recenicom: Nije tacno da je najljepse u srednjoj skoli. Tek posle se zaista uziva. Jedini odrasli koji je tako nesto izjavio! Ikada:)
Onda smo se tusirale u njegovom stanu (u prosjeku nam je trebalo pola sata da skontamo kako radi ono cudo u kupatilu.. tusiranje zivota...:D), jele, i pustale muziku na turbo-mega-giga-fantasticnom muzickom stubu i igrale. Naravno, to smo radili dok je on bio na poslu:)
Onda je dosao po nas, poveo nas u taj hostel gjde smo upoznali ekipu...
OK ne mogu vise, muka mi je da kucam a i moram da se spremam za glumu. Opet se vracam u pakao probanja!!!
Sutra ili ako stignem danas, slijedi Belgrade vol. 2:)

Djokovic i izlet

2006-06-08T16:35:00.000+02:00

Ajdemo svi da pevamo veselo, kome je srce crveno i belo. Moja adresa Marakana- sever. Delija uvek i Red Star Forever.
Zvezda!
Ne znam zasto sam vam ovo ispricala, ali ne moze da skodi!? (ili moze)
Samo jedan klub, samo jedan grad, samo Partizan, samo Beograd!
I ova pjesma mi se svidja. I brat mi igra za Partizan. Ali Zveza je u srcu!! I Zigic igra za Zvezdu!!:)
Dobro, to sve nije puno bitno kad pomislim na.. Djokovica!!! Ljudi, zamalo nisam pocela da placem juce kad je predao mec. Onaj Nadal jebeni je zivotinja, svaki mec dobije SAMO na izdrzljivost i na zivotinjsku snagu. A Djokovic... On igra tako inteligentno, bisto, elegantno, zajebe ga svaki put na kratke lopte. A i sladak je! Presladak je! A i vidite gdje je dospio sa samo 19 godina? Moja ljubav... Kako je sladak.
I tako..
Juce bih pod Ostrog. Sa odjeljenjem. Tj. sa prvim i drugim razredom. I bilo je... Uprkos kisi i losem vremenu.. Genijalno! Mislim... Najbolje je bilo u autobusu:) Od Bara do Ostroga sam sjedjela sa Tijanom (smarala me da igramo OKOS BOKOS, sto se kasnije ispostavilo da nije tako losa igra, kad se igra sa jos nekih momcima, koji su uporno tvrdili da mi nesto iljamo, pa su sve racunali i brojali, ali NIKAKO nisu mogli nijednom da nas pobijede). Kasnije sam sjedjela sa jednim deckom sa jezickog, koji lici na Djokovica. I bas je sladak. Ali necu da kazem nista vise o tome, NITI zelim da me bilo ko ista pita o tome, jer znate kako se slavno zavrsilo sa osobom koja mi je poslednji put bila slatka. A sigurno cu i za ovog lika da istripujem da mi se ne svidja. Pogotovo ako me ne daj Boze pita: Hoces li da se vidimo u petak/subotu/nedelju/ponedeljak itd? Onda ce da mi se upali lampica: Ako izadjemo, mozda mu se svidim, mozda se i on meni svidi, mozda pocne i veza... Ne!!! Dobro, necu vise o momcOVIMA.
Posle Ostroga svratili smo u Niksic. Tu smo usli u neki kafic DODGE (tu sam i gledala Djokovica- ljub, ljub, ljub!!!) koji je neki totalno fensi kafic i gosti ne skidaju tamne naocare kad udju. Ja sam tamo pila kapucino. I pojela sendvic. Boli me uvo, svakako necu vise tamo dodji.
U Podgorici sam dozivjela nervni slom, potpuno sam bila pukla i uhvatio me napad istine. SRECA da je pored mene tada bila jedna osoba koju OBOZAVAM i kojoj sam zbog toga sto je tada uradila sve oprostila. Nikada necete pogoditi ko je. Hint: Musko je. Ja prezivljavam nervni slom tako sto ne prestajem da pricam i potpuno otvaram dusu: pricala sam kako me nerviraju bilbordi, o problemu kad se zvake bacaju na ulicu jer su bio-nerazgradive, kako nosim velike gace jer me nerviraju one koje se uvlace u dupe, kako placem kad se meni neko svidja a ja njemu ne i obrnuto, komentarisala sam glasno neke ljude kad prodju pored mene (on me je molio da to vise ne radim) a to sve je mozda jedna stotina onoga sto sam pricala (ne sjecam se skoro nicega- on me na to danas podsjetio). Dakle, on je bio tako divan, samo je cutao i slusao, a ja nisam ni trenutka prestala da pricam sat i po vremena. I pokisli smo. Skroz. Isli smo tako Podgoricom, setali bez prestanka i pokisli. A posle je stala kisa. Samo sto ja to nisam primjecivala. On mi je pricao. I tada smo prosipali neku vodu sa mosta Milenijum, on mi je dao brojanicu... A on je inace, zaljubljen u mene. Naslucivala sam to i prije. A sada je potvrdjeno. Bio je tako dobar prema meni, kao rijetko ko ikada, a meni je on samo drug i obozavam ga i volim TAKO.
Necu pricati sta mi se desilo na putu PG-Bar. To znaju svi koji treba da znaju /a i muka mi je da kucam
Bilo je jos dozivljaja... Ali mi je sada jako muka da kucam. A i idem da prosetam Jaksu.
Luv ya!:)

Evo ga novi post, je*Bo te on! :)

2006-06-03T18:51:00.000+02:00

Jutros kada sam usla na blog, pomislila sam da sam nesto pogrijesila i provjerila sam je li to zaista http://cicamaca100.blogspot.com. Jeste. Znaci, to je moj blog. Odmah sam znala- Filip! Layout je sladak ali malo bebeci. Ali, ponavljam, to je jedina dobra stvar koju je Filip uradio od trenutka kad je poceo da mi upada na blog!:)
Ovih dana nisam imala sati pa nisam puno posjecivala vase blogove (neke jesam i ostavila sam komentare)... Vidjela sam interesantan test kod Marine i sad cu da pocnem da ga resavam... Negdje prije sam bila na to naisla ali se uopste ne sjecam resenja... Necu namjerno da kliknem na kometare.. `Ocu bas da vidim koliko vrijedim:):)
Pala mi je na pamet jedna ideja... Tj. pala je mojoj majci a ja je prisvajam... Mislim, ona me inspirisala, ja sam razradila temu... Zasto se ne bi moje odjeljenje, kad budemo proslavljali maturu, dogovorilo da se svi obucemo u jednom stilu- npr. svi u stilu 60-ih, ili u Matrix stilu (nesto kao futuristicki) sa odjecom, obucom, frizurom i nakitom na tu temu? Ne kao maskenbal (to je glupo) nego kao da smo zaista u tom dobu. To bi bas bilo extra. Da upamtimo nase matursko vece kao neko posebno, kao vece u kojoj smo bili drugaciji od svih prethodnih generacija. i da ne defilujemo gradom kao drvene Marije i ukrucene babe, nego da idemo opusteno, ili da se potrpamo u kola i da se tako vozikamo, sjedimo na prozorima, na krovu.. Da se sjetimo kako smo bili mladi na maturskom. Ove generacije mladih se ponasaju toliko STARIJE. Ne kao da imaju 40 vec kao da imaju 25. Samo idu u diskoteke, napijaju se i traze potencijalnog muza/zrenu. Ne momka/djevojku. Nego muza/zenu. Neke moje vrsnjakinje vec ZELE da se udaju. Sad nam je doba kad mozemo da budemo ludi a da niko ne kaze da smo mentalno poremeceni nego samo da smo mladi. Sto je dobro. Svi ti prastaju "greske" iz mladosti. Naravno, sve dok se sa 15 ponasas kao sa 15, sa 18 kao sa 18, sa 25 kao sa 25... Zivot je kratak i treba ici u korak s njim. Zasto previse zuriti i toliko se truditi da budes odrastao? Zar nije ljepse uzivati u ovom dobu. Posle je sve komplikovanije. I moras da budes odgovoran i da ne kasnis. I da kuvas rucak.
Cim se zavrsi skola, trazim 4. zicu i vracam se gitari. To je ovoga puta ozbiljno jer zaista imam neke planove vezano za to. Profesor mi je uvijek govorio da imam talenta za gitaru i da mi dobro stoji i da je velika steta sto ne vjezbam. Govorio mi je da treba da nastavim da sviram... Ali ja sam bila dovoljno BISTRA da ga ne poslusam. Kajem se. Ali nikad nije kasno! Jos 10ak dana (kad se zavrsi skola i kad se vratim iz BGD-a) i pocinje redovno vjezbanje gitare!
Eto ga post... Nadam se da je bilo sta da se procita:)

Otcijepi se Milo

2006-05-28T11:42:00.000+02:00

Otcijepi se Milo
Nek' ti je sa srecom,
Svijet ce te po mapi
Traziti sa svijecom.
Ic ne fali sto ste mali
Al' se zivi fino,
Mali je Monako,
Mali San Marino.
Skupi na Cetinje
Svoje avetinje,
I sve liberale
I druge budale.
Pa pucajte iz livora
Samostalna Crna Gora,
Nek' slobodno svako sere
Al' za marke i perpere.
Pa, posto si novi
Crnogorski vladar,
Povedi odavde
I ovaj tvoj kadar.
Stizu ti odavde
Same glavjesine,
neka kuci jedu
Sira iz mjesine.
A sa njima moze
Da ide i Sloba,
Mi cemo ti biti
Zahvalni do groba.
Oni dosli kuci
A o istom trosku,
Napravili i mi
Zemlju ekolosku.
Imam tamo kuma
Imam pobratima,
Pa preko mobilnog
Cucu se sa njima.
A sve one koji
Velju da su Srbi,

Proceraj fukaru
Ne vuci na grbi.
Poslje otcjepljenja
Ima da te vole,
Mnogo, mnogo vise
Od kralja Nikole.
Otcijepi se Milo
Unapred ti hvala,
U Srbiji bice
Manje kriminala.
Otcijepi se Milo
Na tvojoj sam strani,
Okreni se Milo
Skadru i Tirani.
Ako treba, Milo
Govno se proguta,
Izvini se Zagrebu
Bar jos pet-sest puta.
Samo takav bices
Najjaci na svijetu,
Svi ce slati pare
U Duklju i Zetu.
Ja cu prezivjeti
I bez Crne Gore,
Pronaci cu drugo
Kamenje i more.
U pocetku bice
Kamenje za klopu,
Al' bez nas ces lakse
Uci u Evropu.
Kad obavis pos'o
Ti sjedi pod murvu,
Popij koju lozu
I privedi kurvu.
Ako nema kurve
Sto da se sekiras,
Na usluzi stoji
Vjerni raspop Miras.
I nama ce doci
Vremena jos bolja,

Kad granica bude
Oko Bijelog Polja.

Interpol odjebi
Sta ce im podaci,
Za one glisere
O tebi i Aci.
Otcijepi se Milo
Bice sve u redu,
Nek' ti ovu pjesmu
Strucnjaci prevedu.
Drukciji je jezik
Nismo narod isti,
Odvedi zemljake
Srbija se cisti.
Mi mali i ruzni
Vi visoki, lijepi,
Dokle da nas slepas
Bolje se otcijepi.
Otcijepi se Milo
Ne, nisi precer'o,
Vicem i ja: "Viva,
Montenegro vero!
Otcijepi se Milo
Srbija je kriva,
Vero Montenegro
Viva, viva, viva!
Otcijepi se Milo
Al' malo pozuri,
Vrijeme brzo tece
Moze da iscuri.
Otcijepi se Milo
Dok si jos na vlasti,
Klizavo je Milo
Pa mozes i pasti.
Otcijepi se Milo
Dobre li ideje,
Njegos mrtav cuti
Matija se smeje.
Skupi svoju bagru
S konopa i koca,
Otcijepi se Milo
Da mu jebem oca!
Idi svojim putem
I srecno ti bilo,
Iskreno te molim
Otcijepi se Milo.

Nisam mogao da odolim. Filip

...

2006-05-27T13:46:00.000+02:00

Podsjetite me da ne pisem na blogu nista vezano za momke. Pogotovo me podsjetite da ne pisem o momcima sa kojima treba da zapocnem vezu. Jer je necemo nastaviti:)
Sve je izgledalo divno... On sladak, pazljiv, simpatican, cini se kao dobra osoba, fin, vaspitan... I pogodite ko zasere? Ajde, razmislite dobro, tesko je... Ja! Znam, znam, zvuci nemoguce da JA zaserem ali desilo se. (Ko nije primijetio govorim IZUZETNO ironicno da ironicnije ne moze biti) Zasto se meni to uvijek desi? Zasto prosto ne mogu da se prepustim i kazem- pokusacu, moze nam biti lijepo. Nego ja prosto ne mogu da se vezem, mene to smara i gusi. I to sam mu rekla i raskinuli smo (ako se uopste koristi termin "raskid" za zavrsavanje "veze" od tri dana). I ja sam posle- sta? Plakala citav dan. Kao kad sam raskinula sa N. A znate sta me je najvise potreslo oko raskida? To sto je on tako normalno reagovao. Momci uglavnom reaguju na dva nacina: 1) Kozo! Glupaco! Ubicu te! Ne mozes ti sa mnom da raskines! ili 2) Ubicu se! Moj zivot ce se okoncati... Ja bez tebe ne mogu da zivim, ti si bila svjetlost u tamnom tunelu, sada predajem moju dusu djavolu i lutam svijetom trazeci tebe u svakom kamenu, u osmjehu, pjesmi u oblacima... (i ostala pateticna sranja) E sad, on je reagovao ne treci nacin i to me oborilo. Bilo je nesto na foru: Steta je, ti si pocela da mi se svidjas, moglo nam je biti lijepo, ali ako si odlucila... Tako nekako, ne sjecam se sad. I, meni, obicno kod raskida mi je extra kad momak tako patetise ili bjesni jer sam onda sigurna da sam ucinila pravu stvar i onda se prisjecam svih njegovih mana... Kad sam krenula da se prisjecam njegovih mana nisam mogla da se sjetim. Znate ono, na foru- ma, koga briga ionako je imao kriv nos ili klempave usi ili tako nesto. Ili, ako ga bolje poznajes- ma, koga briga ionako je stalno uvlacio majcu u pantalone. Ili, ako ga odlicno poznajes- ma, koga briga, ionako je bio sebican/cetvrtkom je uvijek isao kod babe na selo/nije volio moju omiljenu knjigu i bla... Uf, mrzim kad pravim digresiju. Dakle, on je reagovao razumljivo, mirno, i nisam mogla da se sjetim necega sto me izludjivalo kod njega. I zbog toga sam upala u depresiju i plakala citav dan. A sledeceg dana sam imlaa pismeni iz matematike. A nisam mogla da pridjem knjizi (a pismeni sam uradila dobro??). I + sam imala temperaturu, uhvatio me je neki kratkotrajni virus (u skolu sam isla samo na pismeni). Ta jebena sreijeda je bila jedna od gorih dana u mom zivotu. Sve mi se skupilo... U nedelju sam ostala bez drzave a dobila decka. U ponedeljak sam patila zbog izgubljene drzave. U utorak sam patila zbog drzave i zbog toga sto ne mogu da otvorim knjigu a imam pismeni koji moze da mi unisti ljeto (nesto sam bila natripovala da moze da me ostavi na polaganje ako dobijem 1). I srijeda me konacno usrala- patila sam sto sam ostala bez decka, bez drzave, sto sam se razboljela i sto ponovo nisam otvorila knjigu.
Dakle... Grozni dani. Dakle... Raskinula sam jer mislim (ili sam mislila) da mi se ne svidja dovoljno, probali smo, nije uspjelo, i prije svega: zato sto stvarno ne mogu da odrzavam vezu, pogotovo ne ovog ljeta. I ja se njemu vise svidjam nego on meni. A to me u svakoj vezi prestravi. Jer se onda plasim da bi on mogao da se zaljubi. A to ne valja. Ne znam... Trenutno sam ovakva i ne mogu nista protiv toga.. Ali, sto bi moja majka rekla: Vidjeces ti kako ces moci da vezes i odrzavas vezu kad upoznas pravog i kad te drmne ljubav da sve zaboravis!:) I nadam se da je u pravu. (Boze jadna ona tjesila me citav dan:P)
Sigurno ce me svi u skoli zapitkivati za njega ali ja necu nista da im govorim- samo cu se smjeskati. Ili cu reci da smo raskinuli jer nam nije islo. Sto su koji kurac tako znatizeljni?
Ali bice bolje. Danas idem sa Anom na neku izlozbu, pa da gledamo njenog brata na polumaturskom (da ga zezamo) pa posle da otpratim(o) moju sestru na voz (ide u Petnicu, blago njoj)...
Dolazi ljeto. Iako se mozda necu kupati (pojavila mi se neka alergija ali se nadam da se nece siriti jer sam odmah reagovala:P) provescu se super! Porodica, drustvo, putovanja... Sta vise da pozelim? A i nije kraj svijeta da se ne ide na more. Ako ne sta drugo, makar cu procitati ogroman broj knjiga i pogledati ogroman broj filmova:). Bicu kuLJturna:)

Kurac referendum

2006-05-21T09:43:00.000+02:00

EDIT: Vise nemam drzavu, ali imam decka:) I cim dobijem licnu, prvi izbori- glasam za Mila. I nadam se da ce nam sto prije unistiti drzavu. Ne volim Crnu Goru i nadam se da necu jos dugo zivjeti u njoj. Znate da smo ja, moja rodj. sestra i 2 brata od strica prije godinu dana mastali da cemo kad odrastemo svi da odemo da zivimo na Novom Zelandu. I danas mi je brat rekao da je, kada postavis lenjir na Crnu Goru pod pravim uglom i pratis liniju, najudaljenija tacka neko ostrvo 10km udaljeno od Novog Zelanda. Dobro smo predvidjeli! Zaista cemo zivjeti na Novom Zelandu! Sto dalje od ovog govna od zemlje. A ovim Crnogorcima sto ostaju- dabogda propala sto prije i dabogda im Milo ne sjahao s vlasti 100 godina. Sami su trazili. Samo to im zelim.

Mislim da ce biti ovakav ishod referenduma- kurac. Nece se Crna Gora otcijepiti nema sile. A sad malo da vam ispricam odakle takav stav...
Kao prvo, ne moze vam biti milije i toplije oko srca kada vidite nase prelijepe trobojke, kada vidite narod u majcama: srce kaze NE! A ne moze vam biti odvratnije kad vidite crnogorske zastave (koje se viore tako zloslutno i neodoljivo podsjecaju na albanske) i kada vidite narod sa majcama: DA! Naopako je da se ne voli svoja zemlja, ali takvo je doslo vrijeme. Vlast vam je ogadila zamlju. Milo Djukanovic hoce svoju privatnu drzavu i hoce da je uzme narodu. Ja NE dam Crnu Goru Milu Djukanovicu koliko god se on trudio da mi je ogadi. Srbija i Crna Gora je moja zemlja i NE dam je nikome.
Druga stvar... Narodu je pun kurac. Ne moze se vise disati od naglo stecenog patriotizma. Crnogorci su se sad sjetili da imaju zastave i himne. Sad su se sjetili da treba da nose kape sa grbom Crne Gore. Patriota treba biti uvijek, a ne samo kad hoces da sahranis svoju zemlju (tj. kad hoces da izglasas nezavisnost). Mi smo uvijek nosili nase zastave. Sjeca li se neko da je kada smo pobijedjivali kao reprezentacija u kosarci i odbojci u Baru na trgu iko mahao crnogorskim zastavama ili nekim striktno crnogorskim obiljezjima? Ne. Svi smo nosili trobojke i to je dosta njih imalo 4 S na njoj. Opet je Milo kriv.
Treca stvar... Narodu je ponovo pun kurac... zato sto su od predizborne cutnje dobili kurac. U Vijestima (dukljanske novine), osvanuo je naslov: DA vidi Evropa. Pitam se, na sta se to odnosi? A da, na rukometasice Buducnosti koje su osvojile Kup Kupova (ovo pojma nemam kako se pise) i koje su sinoc docekane u Podgorici, i od kojih je svaka nosila kapu sa crnogorskim grbom i majcu na kojoj pise DA. Politicka cutnja... I znate sta, Milo Djukanovic i napaljeni Crnogorci su uspjeli da ucine i to da nemam nikakve emocije kada klub iz moje zemlje pobijedi! I to zenski! Tek tada bi trebalo da budem ponosna. Ali nisam. Osjecam samo izvjesno gadjenje.
Cetvrta stvar... Kurac referendum. Znate zasto? Zato sto citava moja familija ide da glasa, zato sto svi oni zele da kazu NE i jos vise od pola Crne Gore. I znate jos zasto? Ponovo ce se pricati o hrabrosti Crnogoraca jer ce uspjeti da otjeraju Mila i jer ce prekinuti da se plase rezima. I znate jos zasto? Zato sto nema ljepseg osjecaja nego kad idete po gradu sa majicom: NE! je pozitivan odgovor, a drugarica do vas sa majicom: NE! mrznji, glasaj za ljubav! Osjecate se kao mladi na ulicama Beograda sa pesnicom na grudima, skidajuci Sloba. Osjecate se slobodno, nesputano i poletno. I kao da vrijedite. I ponosno, jer ste sigurni da ce ovoga puta vas narod uspjeti da kaze NE!

KoooNacno!

2006-05-19T10:46:00.000+02:00

Znate sta konacno??? Mislim da mi se konacno svidja pomalo jedan decko iz Bara! Jes! Znala sam da ja to mogu:) Mislim, posle N. bi malo ko mogao, ali eto... Mislim, N. je ostavio takav utisak na mene, sigurno ga nikada necu zaboraviti i znam da bih kada bih ga vidjela sigurno bila s njim. Ali, mi smo povredjivali jedno drugo previse, prvo on mene, a sada i ja njega. Samo, ja to, za razliku od nega ne radim zbog sebicnosti vec zato sto znam da je nasu vezu nemoguce odrzati. I necu da se zalecem.
Nego, necu da se moj post o DRUGOM decku pretvori u post o njemu...:)
Dakle, drugi decko...
Pazi, on je mene potpuno osvojio svojim prilazenjem i ostalim postupcima koji su uslijedili. Znaci, on uci u gimnaziji (tj. ucio je, danas je maturantima bio poslednji dan) i nikada ga ne bih primijetila da mi nije prisao na tako neobican nacin. I danas je bio mnogo sladak. Bio je toliko sladak da se dopao mom drugu koji inace ne podnosi druge ljude i uglavnom su mu svi glupi, ruzni ili dosadni. Ali ovaj decko je toliko pozitivan da mi je sad samo kez na licu. Samo se tako smjeskam i super mi je. Nikada me u zivotu niko nije tako lako smuvao. Osim mozda N. Ali N. me nije ni muvao. On me prosto uzeo:)
Danas cemo mozda prosetati... I to bi bilo bas... fino. Imam sansu da s nekim provedem ljeto i zabavljam se... Naravno, ak one ispadne neki smor. Ali, sudeci po svemu do sad, on je sve samo ne smor!
Danas nisam isla u skolu, bilo mi muka! A ionako smo imali samo dva casa.. Nasa skola je krajem godine raspad. Ne zna se ko vise bjezi sa casova- djaci ili profesori.

Svasta ponesto

2006-05-16T13:36:00.000+02:00

Uf, upravo sam istjerala iz kuce GLUPU osu. Pola sata joj je trebalo da izleti kroz prozor. Ona je ocigledno htjela da je neki clan moje porodice ubije papucom. Kao sto je danas moj drug htio da ubije stonogu. Iznerviram se kad neko ubija zivotinje.
Kad smo vec kod skole... Danas je prof. latinskog toliko smarao da je ovaj dan zauzeo prvo mjesto u zbirci "smornih dana". Ubicu se. On je lud. A. T. i ja smo zamisljale njega i prof. engleskog da prave zurku. Umirale smo od smijeha. Pa smo zamisljalke prof. latinskog kako trci, a iza njega se viori americka zastava i on govori: "Neeeee!!! Staniiiiiiiiiiiii!" I spasava svijet. Svako ko zna mog prof. latinskog zna da je njemu fizicki nemoguce da potrci. On ni ne hoda. On prosto lebdi i smara. I to jako spooooooooorooo... Cas latinskog ne traje 45 min. nego otprilike sat, dva... Vijekovima!
Kad smo kod dosadnih casova, sinoc sam bila na casu iz fizike. Prof. nam je objasnjavala i objasnjavala ali ja nista nisam shvatala niti sam pratila. Nisam smjela da pogledam u A. jer kad bi nam se pogledi susreli pocele bismo da se tresemo od smijeha, i jedva smo se suzdrzavale da profesorica to ne vidi i da nas ne primijeti. Uvijek me u takvim situacijama uhvati onaj mucenicki, isfrustrirani smijeh. I onda, jednom, vise nisam mogla da se suzrzim, dobila sam jednu urnebesno smijesnu poruku (ciji cu sadrzaj cenzurisati jer je nenormalno smijesno, necu moci da iskucam, a i malo je previse privatno), okrenula se prema A. i vidjela da njoj pored zadataka koje treba da prati i prepisuje pisu neki stihovi i neke rijeci na engleskom (nisam stigla da procitam). Tada sam toliko pocela da se smijem da sam mislila da cu se ugusiti. Pretpostavljam da ce prof. uvijek biti zauzeta kad nama bude trebao privatni cas (ma koliko god joj placali) :D. Zamislite osobu koja na PRIVATNOM casu piskara nesto i ocigledno ne prati profesora??? Inace, i A. i moje znanje iz fizike je nula. Jbg:) Kada smo se udaljile od njene kuce, nismo mogle da se zaustavimo. Samo smo se smijale glasno, kao lude. Ljudi su nas pomalo zaobilazili ili nesvjesno ubrzavali korak (bila je noc). Onda je meni i A. palo na pamet: "Da li psihopate napadju ostale psihopate, ili one znaju da su ovi psihopate pa ih ne diraju ili zajedno napadaju druge? Da li se sve psihopate udruzuju?" (Na to nas je inspirisao jedan decko koji je isao i pricao sam sa sobom)
I tako... QQ. Danas ucim fiziku, idem na neki rodjendan... Onda se smaram lijevo, desno... Pa malo ucim matematiku... Mastam o Njemackoj... :):)
I da.. Sestra mi je jedina iz CG koja je primljena na LNS. Blago njoj!!! LNS je moje najbolje iskustvo u Petnici. I posle je se sjajno ali LNS se ne ponavlja. Doduse, ona je malo pesimisticna jer joj nije prosla najbola drugarica, pa razmislja kako ce sama, izgledace glupo... Bla, bla, bla... Koga briga? Upoznace u Petnici ostale ljude za 2 minuta.
Dosta za danas.
E da.. Jos nesto... Primijetila sam da ovdje najredovnije postujemo ja i Marina! /shame on u guys:)

Kad me neko smara ja se pravim mrtva

2006-05-10T14:01:00.000+02:00

Umorna sam. Od zivotaaaaaaaa... :):):)
Pocela sam da stavljam po hiljadu smajlija. Iz nepoznatih razloga.
Pored mene je upravo sendvic sa cajnom kobasicom, casa jogurta, kesica cipsa, jedna breskvica i 100 gr. milka bijele cokolade sa limunom. Da, sve to planiram da pojedem. (EDIT: Nisam to pojela, samo sam pojela sendvic i breskvicu. I dvda reda cokolade! (samo??)) Kad ja razmislim o tome koliko jedem i koliko lose se hranim ja sam ustvari super mrsava kakva bi trebalo da budem!!!
Ne volim ljude koji se ne smiju. Ja se uvijek smijem (dugo cu zivjeti). Uvijek, uvijek, uvijek. Mislim, zamislite npr. mene Tijanu i Anu kako sjedimo i cutimo ili smo ozbiljne ili tako nesto.
Ne volim dosadne osobe. Ni osobe koje se ne smiju. Ni osobe koje tiho pricaju. Ljudi moji kako me to zivcira! Znam, ja vicem (mada, opet, tisa sam od Milosa (lingvisti znaju o cemu govorim pogotovo oni koji su na ljetnjem bili u sobi s nama)) ali osobe koje tiho pricaju su osobe pune kompleksa (moja teorija! a sigurna sam da bi se jos par ljudi slozilo!:D) jer one smatraju da druge TOLIKO zanima sta oni pricaju da ce se upirati da ih cuju. A oni zapravo nesto tamo smaraju. Pa da poludis. Ja vicem zato sto najcesce pricam sa Anom i Tijanom i onda se naprezem da bi me one cule jer su gluve:). Salim se... Nije nego zato sto su obje pricljive i sve tri najcesce hocemo da kazemo nesto u isto vrijeme i onda vicemo da bi se najdjacale i cule sve tri. Malo zbunjujuce, ali, morate nas vidjeti da bi vam bilo jasno. I tako mi je to preslo u naviku, i onda dosta glasno pricam.
Ljetnji u Petnici TEK u avgustu???? I to sam kraj avgusta!!! Pa da se covjek ubije. Ali, makar se svakoga dana posteno ispricam sa bratom (seminar istorije) i njegovim drugom (seminar biologije) i prisjetim se 5nickog duha i ljudi. I budem heeeeeepiii:))) Ma, polako se privikavam na Bar. Imala sam vremena, od marta. I pocela sam da govorim: Smaras, ajde okreni se! ljudima koji me smaraju. Ili da prosto odem u toku price. Zadivljujuce! Ja i A. i T. (uf, samo ih pominjem, mora da se ubise od stucanja) smo odlucile da se pravimo mrtve kad nas neko smara. Zasto? Pa, prof. biologije nam je ispricala o jednoj bubi koja se brani tako sto se pravi da je mrtva. I naravno, sve tri smo u isto vrijeme skontale kako je to nevidjeno smijesno i genijalno i sve tri smo skontale da je to jedna od rijetkih stvari koje cemo znati citavog zivota iz biologije. Zar ta buba nije genijalac?? Zaista, sjajna je! Da, imamo A. i ja foru za kukice. Kad pricamo i neko dodje i prikaci nam se (a taj neko SMARA) pitamo: Oces kukicu? Imamo od 5 eura obicne, metalne, od 10 u boji i od 15 sa plasticnom drskom, koja bolje prijanja uz ruku. I ta osoba ne skonta i ne napusti nas (sto se kacis???). I imamo jos nesto u vezi sa smaranjem. Cjenovnik. Zavisno od kolicine smaranja mora da isplati odredjenu sumu.
Moze se primijetiti da sam prilicno isfrustrirana zbog smaraca. Extra: Primijetila sam da ima ZNATNO vise zenskih nego muskih smaraca.
I tako... Ma nisam isfrustrirana, salim se... Iskuliram smarace! Kad dodjem kuci ne znam ni sta su mi pricali... Cujem samo da pricaju a ako me posle pitas sta, ne bih znala da odgovorim...
To nama prosto padne na pamet u trenutku... Inspirise nas neka osoba ili najcesce pismeni iz matematike (tada smo ZAISTA JAKO PUNO isfrustrirane) i smisljamo te gluposti. Ali nama je smijesno i mi smo zadovoljne! I srecne! I uzivamo............. I smijemo se i glasno pricamo. Zato sto tako volimo.

----------------------------------
JOS NESTO....
...........ocu u petnicu!!! Ana, Iva i ja u vozu (dok smo se vracale sa zimskog) smo imale ovakav razgovor:
- Jeste li vi upoznali u Petnici nekoga ko smara?
- Ne.
- Ni ja.
Onda smo malo bile fascinirane i prisjecale se dragih i ZABAVNIH ljudi iz Petnice.
Petnicari, znate li vi nekoga ko smara a da ide u Petnicu??? Recite da znate, cisto da napravimo ravnotezu:):)
/naravno ne nabrajajte neke koji su dosli samo na prvi zimski i shvatili da su promasili :D

Skola :again:

2006-05-08T21:54:00.000+02:00

Pun mi je kurac referenduma. Ali sam toliko isfrustrirana oko toga da negdje moram da pisem. Naravno, to nece biti ovdje, otvorila sam jedan drugi blog za ta sranja. Necu da vam dam adresu. da vam trujem:)
Sta ima novo kod mene? Pa nista narocito. U skoli me pritiskaju obaveze, polako pocinju da se zakazuju pismeni i kontrolni iz svih predmeta. Npr. za preksutra (a sad je 10 uvece!) imam da naucim 50 zadataka iz fizike. Ja ne znam nijedan. Fizika je jedini predmet iz kod ne znam zaista nista. Apsolutna nula. To sam ja iz fizike. Ne znam ni sta je fizika. Jadno. Ne znam hocu li umjeti i jedan jedini zadatak da napisem na listicu pa da prepisem na pismenom. Ne znam te zadatke da uradim ni uz knjigu ni uz resenja iz zbirke. Prosto, nikada u zivotu nisam ZAISTA radila fiziku, ne znam kako. Sama, naravno. Uz private teacher sve ukapiram (:
Ana i ja imamo plan. Naduvamo se pred fiziku i dodjemo na cas. Pitamo profesora: Mozemo li mi da izadjemo? Prof: Mozete. I mi krenemo umjesto kroz vrata- kroz prozor. I skocimo. A onda nam neko od drugova dobaci: Baci drogu, djavo je popio! (ko je gledao reklamu TBOK u okviru kampanje protiv droge- skontace)
Voljela bih da se bavim fotografisanjem vodozemaca i gmizavaca kad odrastem (ovo "kad odrastem" zvuci debilno). Zamisli to... Putujem svuda i fotografisem moje omiljene zivotinje. Putovanja+omiljene zivotinje. Koja je bolja kombinacija za posao?
Radim na tome da mi roditelji kupe macku. Nekada ih nisam puno voljela, ali s obzirom da se pasa UZASAVAJUCE bojim a zelim ljubimca, macke su bas pogodne. I nekako su slatke, mekane i umiljate. Vole svoje vlasnike, spavaju u njihovom krevetu. A i poznato je da se zivotinje jako vezu za gazdu. A hocu da imam nekog ko ce bezuslovno da me voli. I koga cu ja bezuslovno da volim. I koga cu ja moci da mazim i stiskam kad sam ljuta i nervozna. Nesto malo slatko cupavo krzneno koje ce da me grije i koje ce da mjauce i prede.
Odoh da ucim matematiku, fiziku i bologiju.
Boze, uvijek se pitam da li oko ucenja vise lazem i zavaravam:
a) sebe
b) majku
c) druge.
Zaokruziti tacan odgovor... Ne mogu da se odlucim (:

Odoh u Njemacku...

2006-04-28T15:43:00.000+02:00

OK. OK. OK. Primljena sam! Primljena sam u Njemacku! Idem... Odlaziiiiiim... Odlaziiiiim... Sa planete putujem:). Dakle, ovoga ljeta, od 15. jula do 5. avgusta boravicu sa jos 35 petnaestogodisnjaka (iz BiH, Hrvatske, Njemacke, Poljske i Holandije) u jednoj velikoj kuci u selu blizu Bona. To je neko kao farmersko selo, ta kuca je velika i romanticna (tako bar pise na sajtu), blizu prirodnim resursima. Tamo cemo se baviti sportom (odbojka, kosarka, stoni tenis) i raznim drugim aktivnostima napolju: rafting, planinarenje, snalazenje u prirodi, posjeticemo Bon, Cologne (pojma nemam sta je to, neki grad ili selo- ne znam geos), istorijski muzej i Phantasyland, imacemo rada sa novinama, na radiju i TV-u, predstavljati svoje zemlje i razne radionice o miru i toleranciji (to je i tema kampa). Inace, ucestvuju zemlje koje su nekada bile u ratuda bi skontali da su mladi svuda isti iako su im zemlje nekada ratovale... Blah blah blah... Bitno je da idem! Idem! Idem!
Jedino sto sad molim Boga ja da prime i Anu (jer je i ona konkurisala) jer mi je san bio da odem s njom tamo i po citav dan smo mastale o tome. Bilo bi NEUPOREDIVO bolje da ode i ona.
I tako.. Imala sam nesto da pisem al se ne sjecam vise sta... Srecna sam, samo to znaaaaaaaaam:))

...zivot je lijep...

2006-04-20T17:22:00.000+02:00

Zurka u petak je bila odlicna. Kunem se! Svi su se smorili i nikome se nije dopalo ali meni je bas bilo extra. Muzika je bila sranje, prostor manje-vise, dus vodka GREAT, drustvo super... Mislim, to smo bili mi, odjeljenje, okupljeni na jednom mjestu zbog srecnog i vaznog dogadjaja. Meni je to saznanje bilo dovoljno da se lijepo provedem. Obicno se ljudi okupljaju zbog sahrana ili tako nekih sranja.
Vodila sam priredbu za Dan skole, bilo je stvarno super. Sve je ispalo kako sam planirala, a ako se moze reci i bolje. Bila sam zaista zadovoljna. Prvo, izgledom- bila sam super obucena i nasminkana i zaista sam sama sebi izgledala lijepo sto je vrlo rijetka pojava (rijetko se svidjam sama sebi, uvijek mi nesto fali); drugo- glasom- nije se vidjelo da sam prehladjena i glas mi je odlicno zvucao preko mikrofona. Posle priredbe sam otisla sa drugaricama na slane palacinke i baaaaaaas smo se najele. Kasnije je trebalo da odemo sa profesoricama i dramskom na pice, ali nase zle, nevidjeno pokvarene, nezrele i ljubomorne profesorice su nas ispalile, tj. povele su samo onaj dio dramske koji vole i mi smo svi zajedno prosetali i bilo nam je sigurno bolje nego s njima na picu. nego, to je samo jedna od milion losih stvari koje su nam profesorice uradile pa se vise i ne nerviram toliko. Jedino one od profesora mi nisu cestitale posle priredbe. A i nije da sam se potresla.
Sinoc sam bila u teretani sa Milenom i zaista sam se odlicno osjecala posle treninga. Osjecam kako mi se misici zatezu. I zaista sam u boljoj kondniciji.
Jutos sam bila puna energije, bila sam bas raspolozena, izvadila sam sudje iz masine, ispeglala gomilu vesa... Bila sam od koristi! Rucala sam i popila kafu, sad cu u teretanu pa da prosetam i uvece cu najvjerovatnije izaci. Osjecam se srecno!
Konacno je sva frka prosla, necu gledati skolu do utorka, slijede predivni praznici, porodicna okupljanja... Odmaram mozak ovih dana i punim baterije da bih mogla da se kasnije (nazalost!) posvetim ucenju i da uradim te silne pismene i kontorlne.
Nadam se da cu uskoro okaciti na blog slike sa zurke i sa priredbe..
KISS:*

Uvo, obaveze, zurka

2006-04-12T21:10:00.000+02:00

Danas nisam bila u skoli, boljelo me uvo. Mislim, nije me boljelo uvo za skolu (mislim, to je KONSTANTNO pa nije da zbog toga ne idem u skolu) nego mi je desno uvo bilo zacepljeno i boljelo me, i citava glava me je boljela. Isla sam kod doktora na ispiranje uva i rekao mi je da sam ja nagrdila uvo zato sto sam ga cistila?! Rekao mi je da izbacim stapice iz upotrebe i ja sam pitala kako da cistim uvo, a on meni, ni pet ni sest- nikako! Pretpostavljam da ce mi usi biti prljave:) Bljak! Salim se. Cisticu ih spolja. Vodom. I peskirom. Bljaaaak! Ma, ionako imam jako malo sekreta iz usiju, nego sam usi vise cistila iz neke moje bolesne... ne znam sta... navike! Skoro svaki dan. Doktor mi je rekao da mu cesto (cak jednom mjesecno!) dolaze ljudi kojima pukne bubna opna jer su cistili uvo stapicem i da onda mora da vrsi komplikovanu operaciju.
Dobro, dosta o usima!
Ovih dana sam oslobodjena nastave jer vodim priredbu za Dan skole pa pravimo pripreme. Prepuci cu od obaveza. Kad dodjem iz skole odmah moram da ucim jer sam od 5 do 7 u teretani i kad se vratim, posle tusiranja, nisam ni za sta. A jos + casovi iz engleskog i glume i dopunski casovi iz mat:), te vodim ovu priredbu, te onu... Sreca da vise nema Dramskog studija na francuskom jer bih se ubila. Mislim, ima studija ali ja vise ne ucestvujem u tom sranju.
Uh, ne sjecam se jesam li danas pila tablete. Uf, toliko sam pretrpana obavezama da postajem senilna. Rijteko idem na internet, ne odgovaram na bilion mejlova... Svemu tome cu se ja posvetiti... jednog dana. I, da... Izvinjavam se svima koji mi salju poruke na mobilni, na racunu imam NULA centi tako da ne mogu da ogovorim. I sumnjam da cu uskoro kupovati vaucer.
U petak je neka V.I.P. zurka (salim se, to kazem zato sto je pozvano samo nase odjeljenje), pratimo druga u Spaniju... Iako je pozvano samo nase odjeljenje doci ce brat jednog druga koji bi da me muva. A problem je sto bi jos jedan decko da me muva. Pa mi se zato ne ide. Ustvari, ne zato, vec zato sto sam ja psihicki poremecena osoba koja ima oci i usi (i usta:D) samo za jednu osobu. Sto nije dobro. Ali, polako napredujem jer mi je simpaticno par momaka u gradu. Mislim, slatki su i sve, ali... Da ne dovrsavam! :) Ne stvarno, fizicki su mi lijepa dva momka i mislim da bih mozda pristala da izadjem s nekim od njih dvojice kad bi me pitali. Kao sto nece;). A ne svidjaju mi se dovoljno da im sama pridjem.
Za kraj upucujem apel svim ljudima dobre volje: Pomozimo Seleni da ostavlja komentare na mom blogu! Ko god moze da rijesi ovaj problem neka mi javi na mail.
Kiss:*

Jedva cekam ljeto (:

2006-04-04T13:58:00.000+02:00

Ruku na srce, od kad sam se rodila stalno nesto jedva cekam- nekad iz opravdanih a nekad iz neopravdanih razloga. Ali ovo ljeto- zaista ima zasto da se ceka! Maksimalno cu ga iskorisiti za kupanje, vidjecu se sa mnogim dragim ljudima iz Petnice koji budu dolazili ovamo doLJe kod nas na more:), aplicirala sam za edan tronedeljni kamp u Njemackoj, kao i za neki kamp na Cetinju (pa za sta me prime) a mozda bude i jos ponuda za kampove i naravno, konacno, ponovo cu ici u Petnicu na ljetnji!!! Ovo ce da bude lejto koje obecava. A trenutno sam i sa zdravljem super (da kucnem:D) i ova godina mi je zaista sivno pocela. Januar je bio tako-tako (upala pluca i ostala smaranja) ali sam se sjajno provela na Zlatiboru, u februaru sam bila u Italiji a u martu u Petnici. April je suncan i kad bude lijpo vrijeme za vikend ici cu sa drustvom u obilazak nase male ali lijepe zemlje (takav je akar plan). Mislim, bila sam u Napulju i Brestu a nikada nisma otisla u Pljevlja ili tako nesto (:
Inace, juce sam bila u teretani i skakala po onim spravama (zamislite mene!) i trener mi je davao neke vjezbe i bila sam mrtva umorna ali sam se osjecala sjajno! Bila sam odusevljena! Ici cu redovno i za ljeto ima da NEMAM :D ni trunku sala! Skonatala sam da tako oslobodis vise negativne energije i osjecas se bolje i srecnije nego kad pojedes tonu slatkisa. Kad smo kod toga...
Posto sam ja, je li, tuzna, Tijana i ja smo kupile punu kesu slatkisa (cips, perece, cokoladice, lizalice...) i posle pored mora i pukle smo o zdranja. Ali da bi to KAO utrosile setale smo i srele neko drustvo kod robne pa smo tamo sjedjele malo, pa smo otisle i srele neke drugove na klupicama blizu moje zgrade i tamo visile neko vrijeme.) Dvojica od tih momaka su mi trazila broj telefona... I meni je to bilo dovoljno da se oneraspolozim jer sma se sjetila kako mi je on trazio broj. Nisam ja bas cista:)
U svakom slucaju, sto se njega tice, bolje sam, a i ovih dana imam toliko obavea da zaista ne stizem da mislim ni o cemu. Ali zato slabo spavam...:)
Za danas je valjda to to. Idem da se smaram sa najgorim predmetom na planeti- matematikom. A kad pomislim da sam je u prvom razredu obozavala... A i neko vrijeme u drugom... Place mi se. :D

Raskid ILI !ko zna zasto je to dobro! :LOL

2006-03-31T21:23:00.000+02:00

Da li vam je ikada neki raskid jako tesko pao? Cak i ako vi raskinete? Ja, na primjer, sinoc nisam spavala. Plakala sam do 1 ili 2 ujutru i onda sam presla kod sestre u krevet da bi me ona uspavala i oraspolozila:). Ne znam, sinoc sam osjecala kao da se svijet rusi na mene, da ja dajem neke znake zivota ispod svih tih rusevina i ostataka, ali da me u sustini i ne zanima da dajem te znake jer me ne zanima pretjerano da zivim niti me zanima sto se sve rusi. Cinilo mi se da sam sama na svijetu i da me niko ne voli. Cinilo mi se da sam dozivjela ljubav. I u par navrata sam zeljela da izbrisem sve svoje rijeci i gorko sam se kajala sto sam raskinula. Mislila sam da moj zivot vise nema smisla. Danas mi je lakse. Mnogo lakse. Shvatila sam da tako mora da bude. Jeste da se osjecam slomljeno, umorno i neispavano i da me jos uvijek peku oku od sinocnjeg plakanja ali mi je lakse. Moralno je i za to nismo odgovorni ni od ni ja. A ionako su u poslednje vrijeme moja osjecanja prema njemu bila manje jaka. Cak sam i gledala druge momke po gimnaziji. Ali, opet, nijedan nije kao on. Par njih su mi lijepi i relativno zanimljivi, ali on je bio moja druga polovina. Osjecala sam kao da dopunjavamo jedno drugo. Ne u smislu da se u svemu slazemo (jer bi to bilo dosadno) nego prosto kao da smo prije sto godina bili jedna osoba, pa nas je neko prepolovio i tako mi imamo ista interesovanja i neke generalne osobine i stavove, a potpuno razlicit temperament- neke osobine posle na njegovu a neke na moju stranu. Ali, ipak, sigurno je ovako bolje. U svakom slucaju, ako ovdje ne nadjem nikoga kao sto je on, uvijek mogu da mu se vratim:). Mislim, ne mogu bas uvijek i moci cu jedino ako je on dovoljno zaljubljen i lud, ali u principu... nije nemoguce.
Inace, danas mi je raspolozenje popravio moj mali brat od tetke (1 god i par mjeseci) koga sam setala. On je nevidjeno sladak i nikad ne place, samo se smije, ljubi svakoga, mase svim prolaznicima, ne slinavi, ne balavi, ali je hiperaktivan i mrtva sam umorna. BTW, dok smo setali sreli smo osam djevojaka iz mog odjeljenja i svaka je bila odusevljena njime, a on je kod gotovo svake htio da dodje da ga nosi i svaku je ljubio. Jedna je obecala da ce mu donijeti neku kapicu, par je htjelo da ga usvoji, jedna ga je sa mnom dopratila do kuce, gotovo sve su ga nosile... Prolaznici su nas stalno zaustavljali, mahali mu, htjeli da ga ljube i pomaze... A ja sam bila taaaaaaaako ponosna i nesto sam bila natripovala da sam ja njegova majka i bila sva u tom fazonu. Voljela bih da moje dijete bude tako slatko da mu se svi dive kad prodje. Ali, naravno, najvaznije je da bude zdravo. QQ. Pricam kao da imam 30 godina.
Ajde sada odoh da slusam muziku, da se drogiram, patim...
... A mislim da ce sutra biti jos bolje i sve tako... Ipak vrijeme lijeci sve rane!
Brate, ovo je prvi put da zbog nekog raskida placem zbog tuge a ne od bijesa i ljutnje (mada nikada nisam ni plakala zbog nekog decka ili raskida samo sam se nerviraal ili su mi se oci napunile suzama). Mora da i to nesto znaci. "KO ZNA ZASTO JE SVE OVO DOBRO"

sad sam u petnici

2006-03-24T00:46:00.000+01:00

bilo je sve vrijeme dosadno al smo nocas petar i ja pisali neki mail sprdnje ani (mojoj najdrugarici ( koja je sasvim slucajno odabrana)) i bilo je bas extra zanimljivo.
nadam se poboljsanju na ovom seminaru.
zivot je cupav:)))))))
i dlakav:)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))0
booozeee
meni nije dobro
ddddam pogodili se... uticaj.... petniceeee~:)

ovo malo nesto smaram, slobodno preskocite:)

2006-03-20T13:49:00.000+01:00

Preksutra Petnica. Konacno. Bogu hvala.
Ne mogu vise da budem u ovom smrdljivom, sugavom Baru.
Danas sam odgovarala matematiku, punih 45 min. i dala mi je 3 (tj. rekla je da je izmedju 3 i 4 i da mogu da odgovaram sutra (opet 45 min) za 4- naravno, luda (TOLIKO) nisam). Ne znam kako se osjecam zbog toga. Mislila sam da cu biti presrecna sto nije 1 i sto se zavrsilo, ai se osjecam samo umorno i prazno. Odgovaranje usmeno se ne moze porediti sa pismenim. Hiljadu puta je teze. Neopsivo. Svaki od zadataka koje mi je dala odmah bih uradila na pismenom a pred tablom prosto ne vidis ocigledne stvari. Uh. Ali... kraljevski je. Mislim, svi oni nesrecnici koji su danas komentarisali: "Gle sta ne zna, a ima 4, a ja imam 3/2/1 pa znam", ce se muciti u cetvrtak i grciti i batrgati da dobiju tu neku ocjenu koju su ufiksirali i bice masu srecni ako ostrvare cilj i ako ponosno urade taj pismeni. A meni ce ih samo biti zao. Jer cu ja tada biti u Petnici. Na predavanju ili u sobi ili pod pecurkom, svejdeno. Ali bicu u Petnici. I to mi ne moze pokvariti nikakvo ispitivanje. I da mi se opet poklope pismeni iz matematike i Petnica, ponovo bih izabrala Petnicu. Makar opet trpjela torturu od 45 min. i makar mi dala 1. Ne bih se ni trenutka mislila.
Uradila sam i taj kontrolni iz hemije. Solidno. Zadovoljna sam. Mislim da cu dobiti 4. I to se zavrsilo.
Dobro, definitivno necu vise smarati o skoli.
Mogu o tome kako idem u srijedu u Petnicu? Mogu li??? Jedvaaaaaaaa cekaaaaam!!! Ionako ovdje imam hiljadu problema i briga (naravno, ne samo oko skole, oko skole je sve zavrseno i sad ne mgram nista da ucim:P) i jedva cekam malo da pobjegnem od toga. I od porodice, i od ljudi u Baru, i od Bara i od Crne Gore... Ali, taman kad se budem navikla na Petnicu... Carolija ce biti prekinuta. Ali, nema veze, makar kratko. Mislim da nikada nisam ovako jako zeljela da odem iz ovako maximalno pogresnih pobuda. Da se maknem od svih i svakoga, da se opustim, odmorim i naspavam. Samo ne znam kako cu se naspavati u Petnici:). A ni kako cu se odmoriti:).
Sve u svemu... Idem sad da jedem princes krofne (PRASE!) i da odmaram i spavam...
Ljubim vaaas!:)

P.S.
Danas sam primijetila jedinog slatkom decka u nasoj gimnaziji. Mora da je nov djak:)
P.P.S.
Jesam li pomenula da jedva cekam da odem u Petnicu?

...umorna sam...

2006-03-17T16:04:00.000+01:00

Sinoc je Ana igrom slucaja ostala da spava kod mene i zaspale smo oko 5 ujutru. Ljudi ne mogu da gledam na oci. Mislim da cu umrijeti. Nisam bila na poslednja dva casa (valjda smo poslednji i gubili) i posla sam kuci da malo odspavam da bih nadoknadila. Ali jos mi nije dosta. Ja cu sad u krevet.
Inace, danas mi je bio grozan dan.
Sutra imam company od 11h do 14h, pa engleski od 16h do 17h pa glumu od 18h do 20h. kad ja namjeravam da ucim predmete koje je najteze nauciti- matematiku (moram da odgovaram u ponedeljak ili utorak), biologiju (test u utorak), hemiju (test u ponedeljak) i latinski??? Bolje da se ubijem.
Snaci cu se nekako. Smislicu. Kao i uvijek. Samo sada ne mogu jer mi se jako spava. ne cujem ni svoje misli. I majka mi trenutno uporno cita neki text iz novina misleci da je slusam. Ne znam ni o cemu se radi samo znam da me svaka rijec ubija u glavu da mi se cini da cu explodirati. Pocecu da vristim. A i ova tastatura me nervira. Ima zvuk kao kad kisa rominja. grrrrrr
Ja sam uvijek nervozna kad mi se spava ili kad sam gladna. Ili jos gore, ne daj Boze- kad nema slatkog!
I da... Petar je napravio ovaj predivan layout /ma, kladim se da to niste primijetili:)
Petre, puuuuuuno hvala!:*

Laku noc svima!

da iskoristim dok mi radi kompjuter

2006-03-13T13:33:00.000+01:00

jer se ovo cudo (staro 300 godina) kvari svakih 5 minuta
pa, ovako... ponovo sam bila bolesna i bolovala tri dana.
a sinoc sam se jebeno iznervirala. tj. preksinoc. kako nije sramota one raspale crnogorce. sinoc me je bilo toliko sramota sto sam odavde. a bilo je sramota i sve moje normalne prijatelje koji razumiju ono sto se sinoc desilo. a neki kazu da su obje strane krive. da. i ja se slazem. srbi su krivi sto nisu izveli crnogorski ziri i grupu no name na scenu i dali puske gledaocima i rekli: ko pogodi stomak 50 evra, ko pogodi glavu 100 evra, ko pogodi ruku 20 evra i tako dalje. eto to je najveca greska.
jedino se pitam kad ce vise srbi da se opamete. jedbote, odjebite nas! treba u srbiji da bude referendum a ne kod nas. mi treba bogu da zahvaljujemo sto smo zajedno sa njima. a oni treba da se maknu od nas. sto cemo im? voljela bih da se odcijepimo pa oni da odu u evropu a mi u pizdu materinu.
ali, ipak, moja nacionalna osjecanja mi ne dozvoljavaju da zelim odcjepljenje. zelim da ostanemo zajedno jer smo mi jedan narod. a ovo pricam u revoltu i iz inata. mi smo svi srbi a ja iz inata ovdje ne pominjem da sam crnogorka (kao dio srba) nego samo SRPKINJA jer je takvo vrijeme. ja sam po ocu 100% crnogorka i tata mi je takodje 100% crnogorac i mama nekih 25%. ali mi se svi pisemo kao srbi jer su ovi crnogorci dukljani toliko zli i toliko su zajahali i mrze sve sto je srpsko. e bas zato sam ja srpkinja. voljela bih da mogu s ponosom da kazem da sam i pored toga sto sam srpkinja (kao svi mi) crnogorka ali me je zbog svega sto se sada desava sramota da to kazem i smatram sebe samo srpkinjom. kao i svi pametni ljudi koji misle svojom glavom i ne daju da ih truju. bas sam skromna:)
kiss:*

stigla je=)

2006-02-28T14:00:00.000+01:00

da, da.. stigla sam!
mnogi su se razocarali... iz vise razloga.. neki sto ih nervira samo moja pojava i postojanje (o, ne, opet ona, moram da je trpim) a neki sto se nisam udala u italiji (roditelji, prijatelji itd)... ma, salim se...
u italiji je bilo... FENOMENALNO! DIVNO! SJAJNO! NIKAD BOLJE! BOLJE NEGO NA POLUMATURSKOJ EKSKURZIJI! uh... sada polako...
1er jour... (cetvrtak, 16. 02.)
srecem se sa anom. ona ide na depilaciju ruka a ja na sredjivanje obrva (nisma ih odavno posteno iscupala:P). pada kisa. ja moram do kace da kupim materijal za sendvice i do dzema da kupim prstenje i vjestacke nokte za predstavu. ni jednoj ni drugoj se ide. pomirimo se sa sudbinom da cemo se vidjeti u luci veceras u osam.
kad smo stigle u luku, nasla sam se sa svima, izljubila sa porodicom (i drugim orodicama:P) i ukrcala se na brod. prvo smo malo trckarali po vozu ali kada je krenuo bilo mi je toliko muka (bilo je nevidjeno nevrijeme) da sam odmah legla, nisam mogla ni oci ni usta da otvorim jer sam mislila da cu umrijeti. sledece sto cujem je kako neko lupka po prozoru i govori ajde, stigli smo, vidi se bari. tada smo izasli na palubu, kisa je stala, sredjivali utiske od sinoc (ko je kad legao, kome je bilo muka, ko je povracao, kome nije bilo nista), slikali se i uzivali.
2eme jour... (petak, 17. 02)
posvadjamo se sa profesoricama i ja, milena, tijana i djole ostanemo da cuvamo prtljag svih nas u sred barija dok oni setaju! fino! kada su se konacno dovukli vesela trupa je krenula u bus (u kome nismo prestajali da se smijemo, pricamo i gledamo predivne italijanske pejzaze kroz prozor) za napulj. kada smo stigli i vidjeli hostel mislili smo da je neko nevidjeno sranje, ali unutra je bas simpatican, iako su nas 7 strpali u jednu sobu (koja je inace osmokrevetna) sa jednim kupatilom. a kako smo brzo morali da krenemo u obilazak grada po dvije su ulazile da se tusiraju. ja sam se tusirala sa milenom i umirale smo od smijeha. tu je i nastala cuvena recenica: moje sise, i tvoje dupe- pa mi bile ribeeeeeee!:)) vec je bilo vece kad smo izasli napolje, setali smo pored mora (njihovo korzo nevidjeno, ali nevidjeno podsjeca na barsko, na fotografijama se gotovo i ne razlikuju) i kupili breezer i jos nekakva pica. uvece smo zaspali oko pola 6, citavo vece smo se smijali, pricali, provaljivali... (provale smo zapisivali ali ih necu napisati ovdje:P)
3eme jour... (subota, 18. 02)
setali smo napuljom, obisli nacionalni muzej (koji je btw, predivan) slikali se po danu pored mora, posli na nesto na p... (?) uglavnom kao neki vidikovac sa koga se vidi citav napulj... to je zaista bilo sjajno. setali smo po nekom parku i pojeli predivno picu (odavno tako nesto lijepo nisam jela, ne moze se porediti sa nasim picama)... uvece je bilo ono vece kad smo ja i ana srele nekog francuza koji je ispusio jedno 10 dzointa dok smo bili s njim pa je mene uzasno boljela glava posle toga i ujutru? (a inace lik je nevidjeno cool, simpatican i opusten) tada se ivan i napio pa je nesto plakao, pa sam i ja plakala i rastuzila se od te silne droge koju sam udahnula. jer marihuana samo produbljuje tvoja osjecanja, a ja sam fala bogu bila tuzna (slomio mi se mp3 player koji tek sto sam kupila i sto nisam (glupaca!) uspjela da kupim nista od garderobe u najprometnijoj ulici napulja(ali za to su krive profesorice- dale su nam samo 2 sata za soping u toj dzungli od grada)... pa sam onda bila pretuzna... uzas. necu vise toga da se prisjecam. uzasno me boljela glava i mozak i bila sam sva natecena.
4eme jour... (nedelja, 19. 02)
otisli smo trajektom na ostrvo iskija, i na trajektu smo upoznali prave ljepote italije. neki fudbalski tim se vozio tim trajektom. treba li da napominjem da nijedna od nas nije gledala pejzaz za koji su nam kasnije rekli da je bio predvian??? iskija je stvarno lijepo ostrvo (da, fudbaleri su bili otisli pa sam i morala gledati pajzaz), tu smo i jeli jednu veeeoma zacinjenu picu ali mi se dopala i uvece kad smo dosli u hostel bili smo mrtvi. profesorice su nas vec oko 1 potjerale da spavamo da bi bilo odmorni za glumu sutra.
5eme jour... (ponedeljak, 20. 02)
zvanicno otvaranje festivala, prizstizanje ostalih grupa... (mi smo dosli kao dva dana ranije da bi nesto vidjeli a vidjeli smo samo iskiju bez koje smo i mogli)... ujutru smo otisli u pompeju i ostali samo sat i po vremena pa utisak i nije neki. ali, svakako to je jedno istorijski vazno mjesto i milo mije sto sam vidjela makar i djelic. popodne smo imali probu i predstavu na kojoj smo bili super. ja licno nisam nikad u zivotu bolje odigrala svoju ulogu. to je moj veliki plus. uvijek sam na samom izvodjenju predstave 100 puta bolja nego na bilo kojoj generalnoj probi. and i`m happy 4 that.
na predstavama sam upoznala jednog djuzepea koji je pomalo smarao ali jebote... kad sam mu vidjela drugove... zamalo se nisam onesvijestils! jedan od njih, salvatore bio je isti kao Mr. X (don`t ask:P)... i pogledao me je onim svojim dugim, italijanskim, maco pogledom i ja sam se naravno rastopila u potpunosti. uvece sam mu prisla, poceli smo pricu (uz njegove drugove jer on zna kao 3 rijeci na engleskom a 5 na francuskom) i rekao mi je da sam belisima i njegov drug mi je rekao da mu se mnogo svidjam i da sam mu zavrtjela glavu (italijani su vrlo emotivni i eksplozivni pa se brzo zaljubljuju i odljubljuju) pa smo otisli kod njih da igramo fote i kada sam ispala nekom liku koji je prisao i poljubio me u obraz zamalo nisam umrla od smijeha. oni imaju po 17, 18 godina i igaju se fote sa poljupcem u obrazzzzzz!! ah! inacem, domet mog i salvatoreovog kontakta su bili zagrljaji i kissovi u obraz. a rekao mi je da mu se svidjam. ali, nema veze. on je sladak kao lutka (pravi onaj zgodni italijan sa sjevera- on je dosao u napulj na fest. sa svojom skolom) i dopao se svim mojim drugaricama. nedostajace mi. inace, uzeo mi je br tel, a ja njegov nisam... kreten!!!:)
6eme jour... (utorak, 21. 02)
ujutru smo imali neke ekstremno smorne glumacke radionice i smorili smo se do koske. ali bukvalno. mislila sam da cu umrijeti. onda smo rucali u nekom restoranu, uzeli slobodno da setamo po napulju i vratili se da gledamo smaracke predstave. uvece smo svirali, pjevali, zezali se u TV sali i po sobama... i sa italijanima:)... ali ja sam bila toliko mrtva umorna da sam zaspala oko 2 a koliko znam spavala sam i kod italijana u sobi dok me milena nije odvukla u krevet i ana me pokrila i skinula mi cizme i xenia mi pozajmila njen krevet jer je moj bio na spratu. eto koliko sma bila umorna. strasno!
7eme jour... (srijeda, 22. 02)
ponovo smo se na radionicama smorile kao cicaglise, pa smo otisle da rucamo i trebalo je da se vratimo u pozorsite u 3 da gledamo predstave, ali ja, jelena, milena i ana smo pobjegle metroom i prospartale citav napulj. bilo je extra uzbudljivo!!! odvojile smo se (da bi lakse pobjegle) i ana i ja smo otisle na p.zz amadeo, tijana i xeina nisu uspjele da pobjegnu, a sa milenom i jelenom smo se kasnije nasle na p.zz amadeo. onda smo zajedno otici na garibaldi misleci da je tamo via roma (naprometnija ulica u napulju, sa svim vaznim buticima) ali nije bila. nazalost, tamo nas je uhvatila kontrola, ali smo se pravile da znamo samo engleski (a trebalo je platiti 34 evra kaznu- toliko italijanskog smo pokontale) i zaustavili prolaznike da nam prevode sta nam policajac prica. tako smo naletjeli na nekog amerikanca i posto smo ocigledno bile simpaticne i njemu i policajcu, amer nam je dao 3 evra za karte i mi smo dodali jos jedan evro i onda smo samo ponistile karte na policajceve oci i amerikanac i njegov drug italijan su nas pitali hocemo li da nas oni rovedu po napulju (to smo vjesto eskivirale, radije smo izabrale policajca (iako je amer bio sladak, ali necemo TOLIKO da rizikujemo- a kao vec nismo- same u jednom od najopasnijih (nepoznatih!!!) gradova u evropi))... uf! i sebe zbunjujem s zagradama. elem... policajac nam je rekao da odemo na peron 4 i izadjemo dvije stanice nazad (montessanto) i da nam je tu via roma. bas je bio fin. kada smo stilgle u via romu, razdvojile smo se: ana i ja, milena, i jelena (setale, obilazile butike, kupovale nakit, tasne i garderobu)... i nasle se u pola 6 na stanici i krenule nazad u pozoriste tj. u hostel (jer su svi vec bili otisli iz pozorista) i stigle ladno na veceru a kod prof. smo bile na ignore i rekle su nasem drustvu da ce nas iskljuciti da festivala i blah... a i drustvo je bilo ljuto na nas... al nas je kao bilo briga. uzivale smo to popodne vise nego svi oni svih dana bilo je zaista sjajno, uzbudljivo, jele smo, pile, setale, potpuno same upoznavale napulj, nakupovale se.. posle smo se pomirili sa drustvom (tj. isto vece) a sa prof. ne pricamo.:) sto nam u skoli sasvim odgovara..:)
posto sam pobjegla nisam vidjela salvatorea koji je morao ranije sa svojom trupom da ide kuci.:((
inace, uvece smo predstavljali svoju zemlju i taj program smo uglavnom smislile jelena i ja. i tada su profesorice shvatile da ne mogu bez nas. i posle su nas kao izljubile. al smo se posle opet pokacile. naravno(:
8eme jour... (cetvrtak, 23. 02)
prije podne- again and again smaracina na radionicama. rucak, mali odmor do gledanja smarackih predstava (mada ovaj put i nisu bile tako lose, iako sam ih ruku na srce, prespavala), uvece smo setali.. nisam posebno... ali zato smo vece napravili sjajnim! citavu noc smo pricali u TV sali (ogovarali profesore iz skole), smijali se, pjevali, bacali provale, prisjecali se ekskurzije i boravka u napulju... bilo je i malo tuge... "zadnje nam je vece, draga, ostala si sama..." zaspali smo svi u jednoj sobi nesto posle pet ujutru.
9eme jour... (petak, 24. 02)
ujutru smo imali prezentaciju onoga sto smo uradili na radionicama... oprostili smo se sa svima... italijani su plakali za nama, pogovoto nasi vodici, jer smo bili omiljena grupa, svi su se grabili za nas, jer smo se stalno smiajli, bili smo bucni, pjevali smo, smijali se i nosili gitaru svuda...:)... posle suza od strane italija i smijeha sa nase strane (mi nismo TOLIKO emotivni:)) posli smo busom za napulj. ovoga puta u busu smo svi cutali. sto od umora, sto od tuge, sto od zategnutih odnosa (npr. ja i profesorica)... svima nam je bilo krivo sto idemo:) u bariju smo se ana i ja odvojile, kupovale smo poklone u parfimeriji i tim radnjama sa sitnicama (u zivotu nisam kupila ljespe ramove i albume za slike- uopste nsiu kic, totalno su cool i mladalacki), jele smo u meku, kasnije smo se rasplakale ana i ja (nebitno zasto, necu da se prisjecam) onda sam se ponovo posvadjala sa prof. (rugala nam se dok smo plakale- ona se ponasa ako da ima 6 godina) i svasta joj rekla (tu mi se desilo pomracenje svijesti i onako promukla pocela sam da vicem na prof. glas mi se gubio, ali sam svasta rekla, ni sama ne znam sigurno sta (prepricavali su mi)) i onda smo se konacno ukrcali u brod. kako smo bile mrtve umone (gotovo da nisam spavale prethodne noci) legle smo po dvije na krevet u kabini (bilo nam je muka da spustamo gornje krevete u kabini), jelena i ja smo se fino pokrile i tijana i milena i zaspale smo i prije nego sto brod isplovio... eto toliko umorne smo bile.
10eme jour... (subota, 25. 02)
ujutru smo se u osam jedva probudile. izasle smo malo na palubu ali je bilo hladno, a i inace smo morale odmah ici (mi smo se poslednje probudile!)... iskrcale smo se, vidjela sam mamu i tatu, izljubila se sa njima, pozdravila sa drustvom, i otisla kuci, popila kafu i brufen i dala porodici poklone i isprobavala nove kombinacije koje sam za sebe kupila i spavala... duuugo:)

-----------------****dodatak****
pjesma borakva: "Djon" Miladina Sobica
pjesme koje nas podjsecaju na boravak i sve vezanu za njega: Fly Project "Raisa" (rumunska pjesma, ko voli muziku za igranje i diskoteke, odusevice se, pjesma je genijalna, obavezno potraziti na Netu ili u CD shopovima!!! -kako reklamiram:P), t.A.T.u. (jel se ovako pise?:P) "All about us", Funky G vs. Juice "U tvojim kolima" i Ceca "Beograd"
prepjev boravka: Look at the diabolo su seven binjisah, su two swords and two crowns... (za melodiju "Opet krivi tip" Miladina Sobica, ako nise prepoznali u pitanju je englesko-srpsko-spanski prevod prva dvatri stiha "Gorskog vijenca" zahvaljujuci stefanovoj provali na racun jedne babe u metrou: "Vidi babu Njegosa!" jer je ta starica bila nesto zestoko zamisljena, ozbilja i kruta a mi smo je sve vrijeme nesto dirali)
poslovica boravka: Nije seljaka za zvaka. (by Milena)
lapsus boravka: sexualna mataga. (za erotsku masazu) (narvno, by ME, MYSELF AND I)
dogadajaji boravka: puno ih je, ali ova dva su najgenijalnija... milenin pad na koljena dok smo trcali za metroom i odjednom vidis samo nju kleci na koljenima i svi ljudi oko nje stoje- nisam vidjela pricali mi- pih!!!) i xenijin pad ispred vrata sobe (koliko je duga i siroka) i vjera koja je sutira u sobu da je ne bi vidjeli italijani (salvatore i njegovo drustvo od kojih je svaka od nas muvala po nekog:P)

tolikooooooooo...

dacu ovu stranicu nekim clanovima dramske da proctaju da vide jesam li sta izostavila i da mi obavezno jave na mail ako jesam, da znam da dodam ili popravim:)
kucam vec sat vremena. ali morala sam... ovo cu prepisati i u moji svesku sa uspomenama... eee... tek ima da se namucim:))

kisssssss:*

Last post... b4 Italy (:

2006-02-14T20:47:00.000+01:00

AAAAAAAh! ubicu se! sada sam napisala OGROMAN post u kome sam rekla sve sto mi je na dusi- o tome kako me nervira dramska, kako mi se ne ide u italju, kako sam dobila poklon za dan zaljubljenih (naravno ne od osobe u koju sam ja zaljubljena- standardno! tipicno! got used to!), pa sam se u jedno dvadesetak recenica pitala da li mi pise da celu: hey! obozavam da me smaras, zoves 100 puta dnevno, izlazimo po citav dan a onda da raskines sa mnom tako sto odjednom prestnes da mi se javljas. i sad vas molim da mi kazete ako mi zaista tako nesto pise na celu da konacno skontam zasto mi veze propadaju...
a post se zvao kao ovaj sad...
fino.
uzasno sam nervozna.
mozda svratim da prokomentarisem nesto na svom ili blogovima koje citam a postovati necu vise do cetvrtka vece kada krecem brodom iz bara za bari.... i tada necu postovati jer cu biti u napulju! u koji mi se ne ide!!!
uh!
kisses

Petnica i jos neke stvarcice

2006-02-11T23:03:00.000+01:00

Brat mi se vratio iz Petnice. Sa podocnjacima do nosa i bez 5 kila. Poslednju noc nisu spavali. Samo su prilegli ujutru oko 7 i odspavali do 8. Sada imamo toliko zajednickih tema. Mislim da su ljudi koji su bili u Petnici makar samo jednom, zauvijek necim povezani i uvijek se prepoznaju kao prijatelji, jer oni imaju u svom sjecanju nesto sto drugi nemaju. I naravno, i moj brat je postao prepotentan, uopste vise ne prica barski, ubacio je i po koju rijec na ekavskom, ne smije se vise forama naseg drustva, i forama ljudi ispred zgrade (sad su smijesne samo one petnicke, perverzne i intelektualne sale)... To ce ga proci za oko nedelju dana. Kao i mene. I ponovo ce se utopiti u sredinu. Do sledece Petnice. A do nje ce prezivaljavati. Ali, ovoga puta cemo imati jedno drugo. Rekla sam mu, kad god mu se bude pricalo o Petnici, da dodje kod mene, skuvacu mu nes kafu, zadimicemo prostoriju i pravicemo se da smo u kantini:).
Primijetila sam da sam u govoru strasno pocela da ubacujem rijeci na ekavskom. Perpisujem to cestim odlascima u Srbiju, svakodnevnom citanju Politike, i uopste citanju knjiga koje su sve na ekavskom, a ikomunikaciji sa ljudima koji uglavnom pricaju ekavski. A ovjde drustvo, naravno, da umre od smijeha.
Danas sam bila very busy, gotovo da nisam stigla ni Zabavnik da procitam:). Sad sam dosla kuci i jaaako mi se spava.
Odoh da fino polako procitam Zabavnik od korice do korice, ako ne zaspim prije toga.
Love lots!:*

New skin

2006-02-10T21:24:00.000+01:00

hey, ljudi...
...svidja li vam se moj novi skin? ovoga puta za njegovo postavljanje je zasluzna marina (aplauz molim!). ranije je to bio petrov posao ali kako njemu ne radi fixni ili nema sati (?) a moj blog je bio u haosu... inace, ja sam birala ove the beatles stvari... zar nisu slaaatki?:) svidjaju li vam se rijeci "let it be" pjesme?
i da... sad javno apelujem na marinu da me nauci ovo da radim (kratak kurs preko maila). moze i filip ako je raspolozen takodje. kontam kako da postavim, (ih to je kao tesko:P) ali ne znam kako da popravim skriptu i da se sve to fino slozi:) a bolje da me jednom naucite pa da vas ne cimam svaki put kad budem zeljela da mijenjam skin.
danas je u baru grozan dan... padala je kisa, cak i grad i sve je tako sumorno i dosadno. ne radim nista samo se smaraaaaaaaaam. a i nisam bila u skoli. svratila sam na srpski jer je to jedini cas koji je danas bio prihvatljiv. SMARAC (za neupucene: prof. latinskog) je porucio mom odjeljenju da ce meni i mojim drugaricama (koje takodje nisu bile na casu) dati jedinice i prof. muzickog je rekla da ce nam dati jedinice ako ne budemo dolazile na hor. izabrala nas je za hor misleci da znamo da pjevamo. kakva kretenka. opet ce mi se skupiti izostanci... neeeeeeee...
i mama me opet i opet smara: nista ne ucis, u sta ti zivot prolazi, samo si na kompjuteru ili ides napolje, nista ne ucis... ali sto se ja nerviram oko toga, tvoj problem... ljudi moji! ali dobro.... moja strina isto govori mom bratu od strica: ne ucis nista, u sta ti zivot prolazi, samo si za kompjuterom ili ides kod sase kuci i sviras... jebote, a mi tako kreativna djeca (radimo na kompjuteru, sviramo, setamo..) i opet im ne odgovaramo. ali pretpostavljam da je to bolest svih majki.
a najgore od svega je sto sam ja odlican djak. mislila sam da majke samo lose djake smarju o skoli. u osnovnoj me nije smarala...:)

Dozivljaji

2006-02-09T04:23:00.000+01:00

Uh!
ubicu se vise od one dramske smorne mater im jebem svima po redu!!!
e tako... sad sam izdusila... i vise necu ni rijec reci o dramskoj (na koju idem svakog jebenog dana po 2 sata!!!)
ovih dana totalno obozavam moje odjeljenje... tako su mi super, svi se zezamo, i bas smo prije neki dan skontali kako smo najbolje odjeljenje- od 33 ucenika 25 je odlicno a imamo najvise izostanaka u citavoj skoli (sto opravdanih sto neopravdanih) i to ubjedljivo. i samo se zajebavamo. po citav dan. sto medju sobom sto sa profesorima. i smijemo se i uzivamo... svi se druzimo...:)
juce je SMARAC (prof latinskog) dosao da vidi sta tijana i ja radimo i pita nas zasto nemamo ni knjigu ni svesku. tijana tu naravno izlaze nesto totalno glupo u njenom stilu- ja izgubila, pojeo mi pas, juce bila do lare, njena knjiga pala s prozora... cak smori i SMARACA i on nas pita sta to radimo. a mi gatale drugovima. i tijana njemu ni pet ni sest- ocete da i vama gatam? i onda je SMARAC odustao (inace nikad ne odustaje- svakog casa nas pita kad cemo da odgovaramo i zasto nemamo ni knjigu ni svesku i po citav cas bulji u nas- i to samo u tijanu i mene!) i otisao za katedru i sjedio i citavo odjeljenje je profitiralo zahvaljujuci nama.
danas smo tijana, ja i milena napisale transparent: "oceteli da nam pomozete" (namjerno ovako nepravilno- "pomozete" je barska rijec za "pomognete" a "oceteli" grijese... pa... svi?) i drzale ga sve tri dok smo bile u ekonomskoj skoli. zasto? bilo nam dosadno. ekonomska skola je popodne a gimnazija ujutru u istoj zgradi. i mi imamo dramsku popodne i dok smo cekali da dodju profesorice stajle smo sa tim transparentom. a nije nas ni briga jer je u ekonomskoj 100% ucenika glupo pa oni "postuju" sve fore nas gimnazijalaca jer misle da smo mi nesto pametni. a nismo. a u gimnaziji ipak ne mozes previse da se glupiras jer je tamo 90% glupih ljudi, pa te ipak blam od onih 10% pametnih.
danas nam je glavna senzacija bila prica o dvije cure koje su navodno lezbejke i navodno su u vezi. svi iz mog odjeljenja su buljili u njih (nisu ni treptali) a te dvije djevojke su samo pricale kao sto ja pricam sa bilo kojom od mojih drugarica. ali, ne, ne... decko jedne cure iz naseg odjeljenja joj je ispricao da jedna od te dvije "lezbejke" uci s njim i da ih je vidio kako se ljube i da se inace tako cmacu. meni je to bzv, jer znam jednu od tih cura i onda je skroz OK, bas je simpaticna i sve i uvijek mi se fino javi, ali je malo cudna (mislim, u nasem gradu su cudni svi koji se oblace drugacije i misle drugacije- ona je kao u nekom pank fazonu) pa su garant zbog toga prosuli pricu o njoj.
a moji drugovi su se izbezumili... jadnici:)
mama mi je rekla: "ne bih da popujem (whatever?) ali ti nisi uzela knjigu u ruke od pocetka skole, pitace te profesori, znas da vas bilogicarka pita svakog casa..." a ja se smjeskam u sebi... sutra necu na biologiju:)

Italija

2006-02-05T18:22:00.000+01:00

Sinoc je Ana spavala kod mene. To je bilo nesto na foru: "Meni se ne izlazi", "Ni meni", "Ajde dodji do mene", "Ajde". I tako je Ana dosla do mene oko pola 7 i sledece sto znam da je 10 sati uvece i da mi mama kaze da je umorna i da ide u krevet i da mi preporucuje da Ana ostane da spava kod nas. Tako i biva. I Ana i ja zaspemo oko pola 3. Meni se prvo uzasno spavalo vec oko 12 a njoj nije, pa sam onda ostala s njom pa se u pola 3 njoj prispavalo i otjerala me iz kreveta. A sad... Sta smo radile... Uzas! To ne mogu da pricam. Bilo je loodo! Pjevanje, igranje, dranje, pricanje, skakanje, ogovaranje, tracarenje, gluma, imitiranje i smijanje... Smijeh do besvjesti! Inace, oko 1 sat smo cimale sve iz odjeljenja i gledali ko je dovoljno napaljen da uzvrati:).
Nego... Ljudi, ja za 15 dana idem u Napulj!!!
I to sa mnom idu moje najbolje drugarice i drug i ostatak dramske sekcije (neki su mi manje, neki vise simpaticni, al, sta je- tu je)! Bice fenomenalno! Vec sam smislila sta cu da kupujem, kako cu lutati gradom i soping centrima, pa kad se umorim od kupovine kako cu sjesti u neki extra kafic. Ali saznala sam da nas profesorice nece voditi u diskoteke!!! Kad smo Ana i ja to cule pale smo u depresiju. Mastale smo o italijanskim diskotekama i Italijanima (u Baru ima jedna JEDINA diskoteka i to sa folk muzikom!!!) i buc! Propadose planovi. Al ce zato biti zabave do zore po sobama. Sa tim istim Italijanima:). Jedino cu se ja dan pred izvodjenje nase predstave osamiti i cutati i voditi racuna o ishrani jer ne zelim da mi nestane glas u sred vristanja na francuskom. Ipak imam glavnu ulogu. Moram i psihicki da se pripremim:)
I tako... Odoh ja da mastam o Italiji. I ucim hemiju. To ce zvanicno biti prvi predmet koji cu uciti u ovom polugodju. Mada mi se ne uci:(. Ucimo jako, jako SMORNE lekcije.
Inace, moj brat od strica je prije par minuta stigao u Petnicu. Prvi put. Sta bih dala da sam na njegovom mjestu... Tacno znam kako se osjeca. Sve mu je novo, nepoznato, uzbudjen je jer ni sam nije 100% siguran sta ga ocekuje iako je cuo toliko prica... Uh!
Sad stvarno idem... Kiss:***

Evo me

2006-02-02T21:28:00.000+01:00

Ljudi...
kako uzivam od pocetka skolske godine.. Ulazim u kucu koliko da rucam i spavam.
U odjeljenju je super atmosfera, zazamo se kao nikad u zivotu... Svakoga dana gubimo bar po jedan cas... Mhhh... U ponedeljak sam citav dan provela sa Anom i Milenom dogovarale se oko caspopisa, a onda sam uvece otisla kod Tijane na kolace (kad ima da se krka- prva sam!)... Onda sam i citav utorak provela sam Anom- pile smo kafu u Puleni. U srijedu... Great! Najbolje! Ana i ja smo o5 bile citav dan zajedno... I otisle smo u WC u dvoristu jednog kafica, i kako koja udje da piski ova druga stoji ispred vrata i pjeva ili imitira rotam pisanja one druge i zeza onu drugu do besvesti. A neki ljudi su nas posle cudno gledali! Buale:). I da... Slikale smo se i upoznali puno extra ljudi koji su nas slikali i jedna baka nam je rekla: Zelim vam da nadjete momka. Zapravo, ne trebaju vam. uzivajte, znam o cemu pricam, ja sam se udala sa 16. I onda nam je slala poljupce...:) A danas... Tijana, Ana i ja smo otisle u Carpe Diem na kafu i setale po gradu (o5 smo se slikale) i ljudi su nam govorili: Ne zna se koja je ljepsa od vas tri. To je bilo zato sto smo sijale od srece, tako smo uzivale.... Onda sam posla kod tetke da vidim maaaaalog batu i uzivala:)
Inace, Tijana me ustinula za dupe kad smo se slikale i tako sam skocila bas u trenutku kad nas je jedna djevojka slikala. Vec zamisljam svoju facu:)
Moram da carpe diem (za neupucene- iskoristim dan (ipak ucim ja i taj latinski pomalo:P)) jer od ponedeljka- zahladjenje. Tj. kucni pritvor za mene i moje zdravlje.
Inace, ljudi mi samo prilaze i govore kako sam se nesto proljepsala (jedan drug mi je rekao da licim na Angelinu Joilie (whatever???)), i tata mi je rekao da sva sijam, i da me proljece prerano uhvatilo. To je sve zato sto sam srecnaaaaaaa!!! Inace, meni nema spasa koliko god da se proljepsam! Kako se ko rodi....:)
Odoh da budem srecna i uzivam u zivotuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu...

P.S.
Obecala sam jednom decku da cemo izaci za vikend... Ne ide mi se :(

sad mi je muka

2006-01-31T19:46:00.000+01:00

htjedoh da ispricam ponesto al mi tako muka
htjela sam pomalo o ovoj nesreci u cg i svemu sto se ovdje desava, i samo zato sam otvorila blog ponovo, ali sada mi se samo jako povraca od svega toga. cak bih pisala i velikim slovima.
kasnije:)